Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Kratkoročne hartije od vrednosti". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

Predmet: FINANSIJSKI MENADŽMENT

KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI

Beograd,

SADRŽAJ

UVOD……………………………………………………………………..………………..3

1.KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI…………………………….……….4

2.FINANSIRANJE EMISIJOM KRATKOROČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI…5

3.TREZORSKI ZAPISI………………………………………………………………..….6

4.CERTIFIKAT O DEPOZITU……………………………………………………..……6

5.DRŽAVNE OBVEZNICE………………………………………………………...…….6

6.BLAGAJNIČKI ZAPISI………………………………………………………...…….10

7.KOMERCIJALNI ZAPISI…………………………………………………….………11

8.BANKARSKA POTVRDA O DEPOZITU (DEPOZITNI CERTIFIKAT)...…...…12

9.BANKARSKI AKCEPT…………………………………………………………...…..13

ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………….15

LITERATURA……………………………………………………………………..…….16

UVOD

Hartije od vrednosti imaju izuzetno veliki značaj u svakoj tržišnoj privredi. Može se s punim pravom reći da se privreda ne bi mogla razviti do sadašnjeg stepena da nije bilo raznovrsnih hartija od vrednosti, i da je savremena tržišna ekonomija nezamisliva bez njih. Ima dosta konfuznih shvatanja o hartijama od vrednosti, posebno o nekima od njih. Instrumenti finansijskih tržišta dosta često se poistovećuju sa hartijama od vrednosti, što je dvostruko netačno. Kao prvo, neke hartije od vrednosti nemaju karakter instrumenata finansijskih tržišta, tj. instrumenata kojima se transferiše štednja, već predstavljaju ili instrument plaćanja ili uopšte nisu novčane, već robne hartije od vrednosti. Kao drugo, ima veliki broj instrumenata finansijskih tržišta koji ne spadaju u korpus hartija od vrednosti.

Na institucionalizovanom tržištu novca obično se ne trguje svim oblicima vrednosnih papira već samo onim vrednosnim papirima koje izdaje centralna banka ili koje centralna banka tretira kao vrednosne papire pogodne za trgovinu na tržištu novca, odnosno za ostvarivanje njene politike na zatvorenom ili otvonenom novčanom tržištu. Predmet kupoprodaje, odnosno instrument tržišta novca može postati samo onaj vrednosni papir koji se uvek može rediskontovati kod centralne banke uz određenu diskontnu stopu a da se pri tome ne tereti rediskontni kontingent kojeg je centraina banka odobrila poslovnoj banci koja traži rediskont. U ovom pristupu tržištu novca, menice komercijalnog karaktera koje poslovna banka reeskontuje kod centralne banke na teret svog rediskontnog kontingenta, ne tretiraju se kao predmeti trgovine na tržistu novca, već se tretiraju kao vrednosni papiri kojim se trguje na kreditnom, odnosno eskontnom tržištu. Ovaj instrument se koristi i kao sredstvo emisije centralne banke poslovnim bankama (reeskont hartija od vrednosti - menica).

1.KRATKOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI

Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca, u smislu Zakona, jesu kratkoročni vrednosni papiri izdati u seriji s rokom dospeca do godine dana, kao što su trezorski zapisi, blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, certifikati o depozitima i bankarski akcepti, te dugoročni dužnički vrednosni papiri kojima je preostali rok dospeća do godine dana.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]